Када сам имала 22 године мислила сам да ће тако да остане заувек. Мислила сам да је све вечно и да ми је свет под ногама, куда год да се упутим. Желела сам само да ходам и ходам и газим по трави, по бетону, по блату, по води, и да никада не станем. Ништа ме …
Двадесета прича за понети
Данас у Сремски Карловцима пада киша и дува врућ ветар, и лепо је. Заиста је лепо, јер природа се пробудила, зелени се, посадила сам цвеће, посадила сам и чери парадајз, посадила сам и брзо-растући краставац, посадила сам и батат, посадила сам и зачинско биље, а деда је посадио све што је остало. И лепо је.Питам …
Деветнаеста прича за понети
Не сећам се, а покушавам већ неко време, из које позије ово памтим, али подудара се са светом данас:”Досада је убиство маште.”(у мом слободном преводу)Измаштали смо светске пандемије, апокалипсе, ванземаљце, крај светова, рат звезда и нека тамо још чудновата бића, али смо заборавили да измаштамо обичан живот.Нисмо стигли да измаштамо један, обичан, дан.А по мени, …
I, Sara
March 10 2018 NIAGARA FALLS, ON On Wednesday it was still February, however, it's Friday now and it's March. Last month, thus, I had a meeting with Time. Just a regular Wednesday night, and warn-out, exhausted Air, creeping around town. I have no reconciliation of being present, whatsoever, expect this holes in my memory, …
