Двадесет четврта прича за понети

Волим да ходам. Волим да ходам по свом граду, волим да га видим изнова и изнова, и сваки пут откријем нешто ново. Док ходам мисли не лете, нога иде ногу пред ногу, и очи хватају шта могу, журно пратећи ноге. Волим да ухватим детаље у пролазу, и упитам се да ли су ту били и …

Двадесет трећа прича за понети

Много тога код људи не волим, а највише осећај када ми не дају да кажем истину. Чини ми се да се сви боје истине, те досадне, суве, равне истине. Истине да је живот посве обичан и несавршен, а не каква умишљена слика и прилика, некакво држање праве кичме о којој се мора водити рачуна да …

Двадесет друга прича за понети

Када сам имала 22 године мислила сам да ће тако да остане заувек. Мислила сам да је све вечно и да ми је свет под ногама, куда год да се упутим. Желела сам само да ходам и ходам и газим по трави, по бетону, по блату, по води, и да никада не станем. Ништа ме …

“Come on, let’s be free” in Barcelona

Wow, it's been a while since I visited Barcelona, but it never got the blog post it deserves. Staying at home for the past three months reminded me of this great summer vacation Filip and I took, when we were young&wild. Just joking, we still are! Nevertheless, here's the long waited story of Barcelona. You …

Двадесет прва прича за понети

Често пишем о мом псу, али ја имам и корњачу. Моја корњача се зове Алфред и веровали или не, он је најјача корњача на свету. Алфред је прави мали борац. Узели смо га пре нешто више од годину дана, када је имао само 3 месеца, дуго размишљајући да ли то да урадимо..  Он је шумска …