Осамнаеста прича за понети

Сунце је обасјало све глупости данас. Глупости знају ко су.
Са друге стране, све лепо се пробудило и сада дрвеће дише пуним плућима. Неки кажу да је то пролеће, но ја мислим да је само време. Питам се сада шта је поента града онда, а ономад сам га урамљивала. Тотална глупост. Седети, седети, седети. Чаврљати.
Добро.
О битнијим ставкама данас- да ли сте посадили млади лук? Важно је знати да он не расте из бетона, иако многи мисле да је то очигледно, није. Још нешто што се чини очигледним, то је да ни храна из маркета не расте из полица, а ово још мање људи зна.
Мада, највеће питање дана је где расте чипс?!
Још нешто што мене лично занима, рецимо, где то расте време, и где могу да га продам, сада кад ми више не треба?
Око прозора зује ми пчелице, и велики црни бумбари, Ели их лови по дворишту, мрави су у акцији, бубамаре се воле, птице ме буде и кокошке имају обилну ужину сваки дан. Због црвића из земље оне носе више јаја. Сада читам Булгакова и није уопште толико генијалан, али подудара се у деловима са цивилизацијом. Још чекам дан када ћу наићи на генијалан рукопис. Дан када ће свака бубица бити цењена.
Овај поветарац донео је сумњу у постојање, а то је зато што умишљено газимо инсекте.
Нови дан, исти као и један дан давне 1899.
Иста је теза, само су наопачке докази.
Поздрав Сунцу. Нека остане.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s