Stvari koje radi stara baka

Moja baka, čuva staru baku, a ta baka ima 97 godina.
Ona uvek ima počešljanu kosu, ofarbanu u svetlo smeđu boju.
Na sebe ujutru, uredno obuče košulju i džemper, uvek sa lepim dezenom.
Nosi štap, jer teško hoda. Ali ona hoda, nogu pred nogu i stigne tamo gde je naumila.
Stara baka ima svoju fotelju, koja gleda na celu prostoriju, i na prozor i vrata od terase. Svaki dan, par puta, ona obavesti ukućane, ili goste, ako ih ima taj dan, kakvo je stanje sa vremenom napolju, jer pomno prati sve kroz prozor.Na primer ako duva vetar, budite sigurni da će nam reći da duva vetar svaki put kad pogleda kroz prozor. To me uvek podseti da pogledam i ja kako duva vetar.
Kada ustane, oko 8 ujutru, i kada se obuče, oko 8:20, ona ode sama u toalet, koji ona zove klozet, i tamo se, predpostavljamo umije i dotera.
Na stolu je već, u 8:40, čekaju dva parčeta hleba namazana kajmakom i čaj sa medom, isto kao i juče, isto kao i preključe, i godinama unazad.
Ona jede sporo, i svaku mrvicu pregleda pre nego što je ubaci u usta. Često nađe koju mrvicu tamniju od ostalih, i nju uvek pomeri na kraj tanjira. Možda je trunje, pa da ne pojede.
Stara baka dobro vidi, jer neke mrvice koje odvoji toliko su male, mikro, da mi nekad ni ne vidimo šta to ona gura na kraj tanjira.
Osim mrvica koje su tamnije, ona sve pojede, kad god joj damo, i šta god joj damo.
Ali provereno znamo da paprikaš i kolače voli najviše. Uvek traži repete.
Kada jede, prođe već i 9, ona polako odhoda do svoje fotelje. Tu ona sedi to 11.
Zna da čita i ćirilicu i latinicu, pa kad se seti da pogleda u televizor, uvek nam pročita šta tamo piše. Vrlo često i par puta.
Svaki put kada dođem na sprat kod baka i deke, ona mene pozdavi sa “Dobar dan” i nasmeje mi se, i taj osmeh pokaže sve njene zube. Ne zna kako se zovem, ali vešto to sakrije- ni ne pita. Ne seća se da sam u kod nje na moru letovala dosta puta. Moju baku isto ne zna, iako joj je tetka, iako ju je skoro pa odgojila. A mog dedu pozdravlja sa “komšija”, iako je on tu sa njom ceo dan. Ako izađe na tri minute da ode po drva za vatru, ona njega opet pozdravi , i on nju, da ne bude nepristojan.
Moja baka nekad njoj da da slaže veš ili da štrika, i ona bez naočara štrika. Ako je pitam gde su joj naočare, ona će mi reći da joj smetaju i ne vidi sa njima.
U 11, moja baka kaže joj da ide malo leći, da pruži noge, koje su joj puno natekle, jer malo šeta. A oko 12 je budi, da piju kafu.
Stara baka uz malu šoljicu kafe, obavezno dobije i keks ili kolač. Kada sve to pojede i popije ona onda oko 20tak minuta čisti mrvice sa svoje bluze, fotelje i one što su popadale okolo, jer ne voli mrvice. Ako ja imam neku mrvicu i sedim preko puta nje, ona će me obavezno obavestiti da imam mrvicu, u nadi da ću je očistiti.
U fotelji u kojoj sedi ima mnogo maramica i toalet papira, jer uvek zaboravi da ima već jedan, pa tako nakupi dosta tih papira.
Posle kafe ona opet sedi u fotelji, priča nam o vremenu napolju, o nečemu sa televizora ili samo mirno sedi i gleda. Sve do ručka.
Vrlo često na naša glupa i dosadna pitanja, dobijemo vickast odgovor, te nas stara baka uvek nasmeje svojom pameću. Iako se ne seća ko smo mi, njeni rođaci. Ako neko nazove moju baku na Viber, i ona joj da da priča sa njima, ona nikada ne pita ko je to ili sa kim razogovara, neko pristojno vodi razgovor, odgovara na pitanja i smeje se.
Kada dođe Eli samnom, ona je pomno prati, uvek nam kaže “Ala se ušetala” i uvek je zove, bezbroj puta, “Cuko, cuko, cuko”. Pita me isto, kako se zove, a ja nikada ne kažem dovoljno glasno da me čuje, pa tek iz četvrtog puta, kada baš povisim glas ona čuje da se zove Eli. A za nekih 10tak minuta, opet četiri puta vičem “Eli”.
Sve pojede za ručak, sklanja tamne mrvice, iz supe, iz glavnog jela, iz salate. Mi ne vidimo te mrvice, ali ona ih vidi. Uzima sitne zalogaje, kako bi mogla lepo da vidi šta stavlja u usta i ako ugleda mrvicu, da je skloni.
Posle jela, dobije čašu vode i tabletu, i jednu čačkalicu. Vodu samo jedan gutljaj uzme, jedino kad pije tabletu. Ako je ponudim sa vodom da je pije, neće ona to. Ponekad samo uzme malo soka, ali to su mi rekli, ja je još nisam videla.
Onda moja baka kaže njoj da ide leći malo posle ručka da se odmori i pruži noge, a ona njoj svaki dan kaže “Neću”. Onda moja baka njoj, svaki dan kaže, da idemo svi leći i odmoriti dva sata posle ručka pa ćemo jesti kolač. Tada stara baka se nasmeje pa voljno-nevoljno uputi se ka krevetu. Svaki put zaboravi da prvo ode u klozet, pa joj baka kaže da ide prvo u klozet i ona njoj svaki put kaže “Neću, bila sam”. Onda joj moja baka kaže da nije bila i da mora ići, pa stara baka uvek smisli neku pošalicu kako moja baka brine o tome kada ona ide u klozet. Mi se uvek nasmejemo njenoj dovitljivosti. Ponekad se i raznežimo kada ona kaže mojoj baki “Blago meni da imam tebe da brineš o meni”. Iako ona ne zna da je i ona brinula o mojoj baki, i da mojoj baki nije mrsko da to radi.
Uvek pita koliko će spavati kada je leže moja baka u krevet. I onda čvrsto zaspe, i sve zaboravi.
Ponekad spava sve do 18, pa je moja baka mora buditi, a ponekad sama ustane već u 17. Nekad misli da je jutro tada kad ustane, ali moja baka joj odma saopšti koliko je sati i šta će sada da radi. Onda jede kolač, i dva puta ako joj daju.
Posle podne sedi na svojoj fotelji, mirno, i gleda. Ako baki dođu komšinice na kafu, ona se svaki put upozna sa njima. Kad se glasno smeju, ona voli da upita “Šta je toliko smešno, da joj kažu, da se i ona smeje”. Pa joj onda moja baka vikne ukratko sve što su pričale, pa se stara baka uvek glasno i slasno nasmeje, i njoj bude smešno.
Ako primeti nešto lepo od odeće na nekome, ona uvek komentariše i pohvali kako neko ima nešto lepo, sa širokim osmehom.
Kada jede voće, ponekad pita “Šta je ovo?” i pokaže na kivi, pa joj moja baka objasni da je to kivi i da je to i juče jela, a ona joj kaže, sasvim sigurna, “Nikad to nisam videla, ali nije loše”.
Onda opet skuplja mrvice i prevrće papire.
Oko 19 večera, polako i oprezno. Pregleda svaku mrvicu.
Rano ide da legne. Obuče pidžamu, ode u klozet.
Ustaje par puta tokom noći. Nekad samo u klozet, a nekad i dođe u 3 ujutru, obučena i sedne u svoju fotelju. Čeka da se moja baka probudi. Onda moja baka nju vraća nazad u pidžamu i u krevet. Govori joj da je noć, da još mora spavati. Onda ona nju pita koliko će spavati, moja baka uvek kaže dva sata, jer dva sata joj zvuči dovoljno da bi poslušala. Stara baka onda nekad ustane i u 5 ujutru, ponovo obučena, sedne u fotelju, pa je moja baka vraća nanovo u pidžamu i u krevet. Tad zaspe do 8 i onda konačno ostane obučena kako je i zamislila ona to još u 3 ujutru.
Tada opet ode u klozet, a u 8:40 je čeka doručak na stolu.
Dva parčeta hleba namazana kajmakom i čaj sa medom.
Kao i juče.
Kao i preključe.
Ona se onda opet upoznaje sa svetom, uvek sa osmehom, i uvek sa počešljanom frizurom.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s