Двадесет четврта прича за понети

Волим да ходам. Волим да ходам по свом граду, волим да га видим изнова и изнова, и сваки пут откријем нешто ново. Док ходам мисли не лете, нога иде ногу пред ногу, и очи хватају шта могу, журно пратећи ноге. Волим да ухватим детаље у пролазу, и упитам се да ли су ту били и …

Двадесет трећа прича за понети

Много тога код људи не волим, а највише осећај када ми не дају да кажем истину. Чини ми се да се сви боје истине, те досадне, суве, равне истине. Истине да је живот посве обичан и несавршен, а не каква умишљена слика и прилика, некакво држање праве кичме о којој се мора водити рачуна да …