Четрнаеста прича за понети

Све што је преглупо на овом свету: Године Рекламе Ви што ходате као рекламе Лажни осмеси Лажни успеси Лажни покрети Егоисти Ви што хоћете да будете егоисти Инстаграм профили са вашим фацама вечито Културни људи који заправо нису То што још нико не зна шта је култура Велики апетити Сви ви са лажним ставовима Све …

Тринаеста прича за понети

Колико имате ствари за бацити у кући? У соби? У торби? У глави? Превише ствари имамо и ништа од тога не бацамо. Свакодневно купујемо ново, бацамо старо и гомиламо опет, и опет, и опет. А зашто? Свако чишћење куће проузрокује откриће нова три џака ствари која нисам користила, па сигурно три године, нити планирам, а …

Дванаеста прича за понети

Мрак је и возим се. Светла су присутна ту и тамо, али други део пута за Карловце је у мраку. Светле рекламе, затвара се једна локална продавница, стављају у гепек кромпире и лук, оно што је остало о данас. Преко пута трафика, ради целу ноћ, јако је светла, смета за очи. Претрчавају људи у црном …

Једанаеста прича за понети

Изузетно ме ометају сви могући радови у граду, и на путу до града, и у Карловцима и свуда, само су свуда. Зашто је све, свуда и у исто време. Зар нам заиста треба толико радова. На пример, у Градићу? Који већ пут реновирају фасаде, ја више ни не знам. Имам осећај да скеле тамо стоје …

Десета прича за понети

То је то, јесен је ту, потпуно присутна, у целости. Хладно, жуто и наранджасто, свеже, мало кише, сиви облаци, али опет некако, пријатно. Капут и шал и даље важе, обавезно. Новембар је идеалан месец за много ствари. Мени је некако и омиљен, након јула наравно и тог чувеног лета. Новембар, мистериозан, мрачан али и шарен, …

Девета прича за понети

Хладан дан у новембру. Данас сам први пут осетила да долази зима. Ахх. Ваздух је попримио маголовиту боју, а небо се скупило, и њему је хладно. Фалио ми је шал око врата, тако да од сада обавезно носите шал. А потрудићу се и ја да га понесем. Данас сам обавештена да се дописујем већ годину …

Осма прича за понети

Веома сабласан дан. Готово као да је стигла апокалипса. Тмурно, љуто небо, намргођено, изразито сиво и изразито плаво, прелиле се боје једна у другу, а ветар их меша и меша, све више и више. Сваки ход чини ми се као да је у успореном снимку, клизе стопала, али не газе бетон. Пoгледи гледају кроз мене …

Седма прича за понети

Јако дува данас, немојте ни излазити, ни капут вам неће помоћи. Онако , баш оштро, сече преко коже и јако је непријатно држати очи отворене, јер тај ветар улази у њих и смета. Ветар увек смета, па чак и на мору. Овај јесењи ветар доноси смрад ђубрива, те је још и посебно гори због тога. …

Шеста прича за понети

Упутих се овог понедељка, на државни празник, на посао. Напољу је свеже, за капут свакако, али без падавина. Лелуја жуто лишће по ваздуху, пада на под, помало ветрић пирка, а помало је и сабласно по новосадским улицама. Не ради ништа, осим по која пекара или кафић, нема људи. Питам се знају ли људи, становници ове …

Пета прича за понети

Киша. Киша. Киша. Данас понети кишобран, сви они који је се боје. Ја, лично, мрзим кишобране и нећу га понети. Покиснућу, то је сигурно, али кишобран носити нећу. Увек га заборавим, смета ми да га носим кад стане киша, мокар је за торбу, жуља за руку, потрошна је роба, јер увек се заборавља.Кишобран је глуп. …