Волим да ходам. Волим да ходам по свом граду, волим да га видим изнова и изнова, и сваки пут откријем нешто ново. Док ходам мисли не лете, нога иде ногу пред ногу, и очи хватају шта могу, журно пратећи ноге. Волим да ухватим детаље у пролазу, и упитам се да ли су ту били и …
Двадесет трећа прича за понети
Много тога код људи не волим, а највише осећај када ми не дају да кажем истину. Чини ми се да се сви боје истине, те досадне, суве, равне истине. Истине да је живот посве обичан и несавршен, а не каква умишљена слика и прилика, некакво држање праве кичме о којој се мора водити рачуна да …
Двадесет друга прича за понети
Када сам имала 22 године мислила сам да ће тако да остане заувек. Мислила сам да је све вечно и да ми је свет под ногама, куда год да се упутим. Желела сам само да ходам и ходам и газим по трави, по бетону, по блату, по води, и да никада не станем. Ништа ме …
Двадесет прва прича за понети
Често пишем о мом псу, али ја имам и корњачу. Моја корњача се зове Алфред и веровали или не, он је најјача корњача на свету. Алфред је прави мали борац. Узели смо га пре нешто више од годину дана, када је имао само 3 месеца, дуго размишљајући да ли то да урадимо.. Он је шумска …
Двадесета прича за понети
Данас у Сремски Карловцима пада киша и дува врућ ветар, и лепо је. Заиста је лепо, јер природа се пробудила, зелени се, посадила сам цвеће, посадила сам и чери парадајз, посадила сам и брзо-растући краставац, посадила сам и батат, посадила сам и зачинско биље, а деда је посадио све што је остало. И лепо је.Питам …
Деветнаеста прича за понети
Не сећам се, а покушавам већ неко време, из које позије ово памтим, али подудара се са светом данас:”Досада је убиство маште.”(у мом слободном преводу)Измаштали смо светске пандемије, апокалипсе, ванземаљце, крај светова, рат звезда и нека тамо још чудновата бића, али смо заборавили да измаштамо обичан живот.Нисмо стигли да измаштамо један, обичан, дан.А по мени, …
Осамнаеста прича за понети
Сунце је обасјало све глупости данас. Глупости знају ко су. Са друге стране, све лепо се пробудило и сада дрвеће дише пуним плућима. Неки кажу да је то пролеће, но ја мислим да је само време. Питам се сада шта је поента града онда, а ономад сам га урамљивала. Тотална глупост. Седети, седети, седети. Чаврљати. …
Седамнаеста прича за понети
Има једна књига, коју никад нисам прочитала, али сам је држала у рукама много пута, ма безброј пута сам је подигла и муљала кроз дланове, и та књига носи наслов ”Неподношљива лакоћа постојања”. Не верујем да ћу је икада и прочитати, зато што њен наслов крије сигурно оно што и сама шврљам по свескама и …
Шеснаеста прича за понети
Размишљам да ли је сасвим океј да је то то и да сви људи данас, и икад, мислимо да је наша прича једна, једина и све и сви око нас лебде и левитирају, неоправдано постоје и иритирају? Пре који дан, шетали смо ка Бранковом гробу, на Стражилову. Провели смо неких два сата покушавајући да будемо …
Петнаеста прича за понети
Тик ток. Зима споро пролази, и не односи блато, него га гомила. Умазане су ми ципеле, ауто, Елине шапе, блато је и испред улазних врата. Много га више има када Сунце сине, пакосно зимско сунце, руга се том мом блату, а ноћ га чува и не да му никуда. Ова три месеца јануара, већ двадесет …
Sara Frog 