Тринаеста прича за понети

Колико имате ствари за бацити у кући? У соби? У торби? У глави?
Превише ствари имамо и ништа од тога не бацамо. Свакодневно купујемо ново, бацамо старо и гомиламо опет, и опет, и опет. А зашто?
Свако чишћење куће проузрокује откриће нова три џака ствари која нисам користила, па сигурно три године, нити планирам, а не знам ни одакле ми. Ствари се само створе. То је њихова магија. Одећа је, засигурно, највећи непријатељ и не знам, баш не знам, како са њом да се изборим. И мука ми је одма кад помислим колико нових ствари се прави и томе никад нема краја, јој. Страшно ми је- помислите сада овог тренутка колико само тога свега има! А тек смећа! А тек оног што још није ни купљено! А тек људи колико има!!!! Управо доживљавам неки мањи шлог или нешто што описује стање апсолутног шока и немогућности хватања ваздуха, онако као кад те неко стисне, толико јако, да мислиш да се никада из тог стиска нећеш извући.

Морала сам да одем у дугу шетњу, да се отарасим тог смећа из главе које ми се накупило- међутим, сустигло ме је, и ево га назад.
Гледам мог пса, коме је довољна моја љубав ( под љубав више мислим на храна плус ајде може мало и љубави и моје крило да на њему спава) и ништа више. Благо њој.
Ајде мало више да чистимо, а много мање да прљамо. У сустрет овој ново-старој еуфорији око празника, поклона и свега тога, необјашњивог- подсећам саму себе да је мање више, да је књига доста, купите књигу… Иначе ћу ја полудети од свих тих кеса које вуцарате, а зар стварно то желите?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s