Дванаеста прича за понети

Мрак је и возим се. Светла су присутна ту и тамо, али други део пута за Карловце је у мраку. Светле рекламе, затвара се једна локална продавница, стављају у гепек кромпире и лук, оно што је остало о данас. Преко пута трафика, ради целу ноћ, јако је светла, смета за очи. Претрчавају људи у црном улицу, претичу несрећни, журе да стигну у мрак. Радови трају и преко ноћи, багери, велики, огромни са прејаким рефлекторима продиру земљу, чупају дрвеће, носе шљунак. Ели стоји на две ноге, уздигла се на прозор да види свет. А у свету, брзина и мрак и јака светла. Камиони јуре, ограничење је педесет. Неки људи се смуцају, за њих десет увече није касно. Мени јесте, зевам три пута за редом. Један чудан семафор ради само три секунде, и натера ме увек да станем тај један секунд. Сијају рекламе, пумпе, грил, намештај, Јелен пиво, перионица, црква, мењачница, кладионица, школа за енглески језик, Матијевић, вулканизер, паркети и Универ. Умарају ми очи, главу и душу. Јако пуно светла. На Пивари нема светла, паркирам у мрак. Тишина је, само пси лају. Остала бих да гледам звезде на небу, али спава ми се. Нека сијају оне на миру. Лаку ноћ.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s