То је то, јесен је ту, потпуно присутна, у целости. Хладно, жуто и наранджасто, свеже, мало кише, сиви облаци, али опет некако, пријатно. Капут и шал и даље важе, обавезно. Новембар је идеалан месец за много ствари. Мени је некако и омиљен, након јула наравно и тог чувеног лета. Новембар, мистериозан, мрачан али и шарен, празан, али и маштовит, заиста један магичан месец. Некако имам осећај да време стане у новембру и да могу толико тога, могућности су бесконачне, али опет све што желим из свих тих могућности су обичне, мале, свакодневне ствари. Чини ми се да сам једина са таквим мишљењем, јер све се више пуни свет људима који желе баш баш баш баш много. Желе све. Ко зна ко је управу, али остаћу при мом скромном, малом, мишљењу. Ништа вам то све не значи, јер та цена по којој је дошло је фуј. А свака част људима попут Мерил Стрип, то су прави идоли. Штета што изумиру. А можда их никада није ни било толико. Да, биће да је то. Планета је заувек била и биће пренасељена људима који желе све, баш све, само за себе. Супер.
А од ствари које ја желим у новембру су топле недеље, добро пиво, сјајну храну, праве пријатеље, и коначно да се сви, само једностано, опусте. Такоће бих волела да се и затвори по који локал у граду, поготово продавнице одеће, ципела, чарапа и осталих крпа, да не ради све сваки дан , 24/7, јер ме то убија у појам и убија ми чар апсолутно и комплетно, не желим нигде да идем, јер све је стално доступно. Чему да се радујем и шта да чекам, кад ништа никад не затвара и не престаје. Да, ето, то је то што желим у новембру, а задовољићу се и само једним добрим пивом… лако ме је поткупити.
photographer ☾
Sara Frog 