Упутих се овог понедељка, на државни празник, на посао. Напољу је свеже, за капут свакако, али без падавина. Лелуја жуто лишће по ваздуху, пада на под, помало ветрић пирка, а помало је и сабласно по новосадским улицама. Не ради ништа, осим по која пекара или кафић, нема људи. Питам се знају ли људи, становници ове државе, који је данас државни празник. Чему ли он и служи уопште кад не умемо ни тај један дан да не радимо. Који проток посла може бити за државни празник и зашто нема неке лепе традиције око њега кад је већ успео да постане државни празник. Ништа нас не уче, осим да гледамо у друге, ценимо њихово, а наше није битно. Знам, сваки празник у Канади, знам и зашто се слави, и како се обележава и знам да сви људи, становници Канаде знају. Морају, јер нема шансе да ниси обавештен. Сваки дан су нам у школи пуштали химну, и непрестано нас подсећали на све битне датуме и шта се на исте и ради. Док, празнике у Србији баш слабо знам, а нема ни посебног обележја за њих, као што се види из приложеног. Доста смо јаки са верским празницима, који су помало изобличени сада, и подсећају све више на оне канадске. Све у свему, питам се, жели ли Србија да је славе или да нестане са лица Земље? Чини ми се да је то план, и јако добро му иде, полако али сигурно, сви су заборавили одакле су, који су државни празници, зашто се славе и шта је Србија. А ако питате људе из Канаде где је Србија, 88% њих, неће знати да вам кажу. Те, тако, тај план о нестајању је апсолутно и стопостотно успешан. Једва чекам, да нестанем, заједно са Србијом. А за све вас који нисте ни знали да је данас празник, потражила сам и сама објашњење истог, јер нисам знала тачно шта се обележава, осим тог чувеног примирја у рату – 11. новембра обележава се дан примирја у Првом светском рату и славе га све државе-потписанице овог споразума, а у српској јавности се сматра важно славити овај датум јер њиме се обележава српска борба за слободу и бољу будућност. Ту има, као и уз сваку историју, још гомилу зашкољица, које вреди прочитати, ван овог блога, јер није , наравно, све тако црно-бело. Но, питам се, кад нам је ико ово лепо објаснио у школи, ономад кад нисмо на тај дан имали часове, него смо беспослени трчали по улицама и играли се жмурке, а данас деца играју вероватно игрице на сонију, и на који начин ми то славимо ту слободу и бољу будућност?