Пета прича за понети

Киша. Киша. Киша. Данас понети кишобран, сви они који је се боје. Ја, лично, мрзим кишобране и нећу га понети. Покиснућу, то је сигурно, али кишобран носити нећу. Увек га заборавим, смета ми да га носим кад стане киша, мокар је за торбу, жуља за руку, потрошна је роба, јер увек се заборавља.Кишобран је глуп. Но добро, ко сам ја да му судим.
Паде ми на памет ова нова реч SEO и шта год она значила, којом се сад сви разбацују, около наоколо. Сви су неки SEO и све је SEO, убише ме у појам. Била сам недавно на једном разговору за посао у ”фирми” која се бави SEO OPTIMIZACIJOM и тај појам звучи застрашујуће и мени је био, пре него што сам прекорачила њихов праг. Мислила сам боже како сам битна што идем тамо код њих, у њихову врхунску канцеларију, у сред центра, са веома модерним дизајном и скроз модерним начином вођења посла ( како су ми написали у позиву за разговор). Но, не знам , зашто, после толико одрађених разговора за посао и промењених истих, и даље одмах, не знам, да је све лаж. Ваљда се надам том једном искреном. Задржала сам се тамо свега десетак минута и нисам могла да дочекам да побегнем и пошаљем им интернет пошту са великим НЕ. Све што су избрбљали у својим превише опуштеним одевним комбинацијама, у својим дизајнерским столицама, међу својим дизајнерским зидовима, ми је разарало мозак, онако као кад неко шкрипи виљушком по тањиру. Благо речено, а и просто речено, повраћало ми се. А та њихова SEO OPTIMIZACIJA значи, просто објашњено, лагање неких тамо људи са интернета, да си ти неки тамо човек са интернета, и убацивање веза за њихове интернет странице у текстове, како би они излазили први на претрагама. Све у свему, Сизифов посао, не битан, непотребан, и искрено, срамотан. Не знамо како би могла да се хвалим по белом свету са њим, као ја неке ‘linkove’ убацујем и избацујем, окрећем, преокрећем. Међутим, видех, данас, хвале се људи послом код њих, а не хвале се да плаћају мање од Микромаркета. Сви смо ми неки ДР. , МР., а ?