Напољу кажу много је лепо, ипак новембру није за веровати. Понети обавезно капут, јер киша може пасти сваког часа. А можда и неће, у томе је и проблем. Онако свима нос је њањав, а Сунце паклено греје, стварно не знаш где ћеш и како ћеш. Јесен. А овако на улици , и по књижарама, људи причају како нема више писаца. Умрла је писана реч, заједно са вером у људе. Шушка се да свако гура своју причу, те и да је слобода, жаргонски речено, цркла. Нема. Можда је решење негде је купити. Веру у људе, на то мислим. Сигурно је има у неком центру за куповину. Понети је у кеси са собом кући, па испробати, да видиш како ти стоји. Шкакљиво је то са вером у људе, не можеш бити сигуран да ти пристаје модел. Није то за свакога, па готово исто као и кожна јакна. Сви би да је носе, да се испробају у рокерском издању, помисле како су баш у моди и да им свет не може ништа. Но ипак, кожна јакна није за сваког, јер будимо брутално искрени, већина вас изгледа као потпуни идиот. Скините ту, лажну, кожну јакну. Али ето ти, носе људи, без имало срама. Ма на Најлону има сигурна нека таква јефтина, а тамо може бити, да се може наћи и вера у људе. Ко год иде у недељу на Најлон, обавезно да ми јави- има ли тамо вере у људе?
photographer ☾
Sara Frog 